Idi obiđi ga.Napoj ga toplinom tvojih reči, nahrani ga ljubavlju. Ne treba mu mnogo.

Bar jednom godišnje idi.Život brzo proleti.Posle će ti biti žao.Ne vredi plakati. Ne reci

ne mogu.Nemam vremena. Jednom mesečno... jednom godišnje, ma gde da si. Neka

zapamti tvoj osmeh na licu. Neka se nagleda tvoje blizine. Idi, odnesi mu kap nade 

za neka bolja jutra. Zaslužio je. Dao ti je život.

18.3.2019.
macaue

Sve dok me jutro budi, živa sam. Svoja. I neću dozvoliti da se to tek tako menja.Da klonem. Da se predam. Starost donosi mudrost, tišinu, tromost. Još uvek mogu da skočim iz kreveta do prozora da vidim kako sunce izlazi. Da fotografišem njegov smiraj s moje terase. Da ono što sam prećutala godinama sad stavim na papir i kažem celom svetu, jer biću tu dok me jutra bude.

macaue

26.04.2020.

Smena

 Rađaš me

da bih živela

a živim da bih rađala

i sve tako 

u nedogled

kroz ljubav

i oganj

vremenu da produžimo

vreme

april 1974.

Vredi li se nadati u povratke ako su svi mostovi 
spremni za prelaske preko uzburkanih reka 
zauvek nestali 

macaue

Lažu te

                                                     

                                                        

                                                              LAŽU TE

Lažu te izvori 

toplinom reke

                       telo mi nago

                           u biseru začeto

                           a školjka nisam

Lažu te livade

     da dah sa nedara

  u zemlji skrivam

                         ne daju ti ptice

                 da odletiš

                               dalje od mog neba

Lažu te ljudi

     da ovo nije tuga

                                   imam ja i jednog druga

              iza očaja

                       za svaki slučaj

                       ako se ne rodi 

         ljubav

31.05.1976.

Sevojno

Ne teraj

U moje snove

Tvoje bele

Dečake nežnosti

Ne razumem reč prosutu kroz stisnute zube
Reč zaboravljenu negde iza skrivene misli
Koliko dugo putuju snovi